Gorun jaše Kraljevića Marko,
Gorun jaše, goru proklinjaše:
„Oj, ti sveta crna goro moja,
Kad u tebi vode ne imade
Za napojit sebe i konjica!” 5
Misli Marko da niko ne čuje,
Al 'ga čuje vila iz planine.
Progovara vila iz planine:
„Bora tebi, Kraljevića Marko,
Ti ne krivi crnu goru svoju, 10
Nije tebi crna gora kriva,
Već su krivi od neba oblaci,
Ti pojaši malo u napridak,
Pa ćeš naći bunar vode ladne
Za napojit sebe i konjica.” 15
Kad je Marko vilu razumija,
On pojaha malo u napridak,
I tu nađe bunar vode ladne
Za napojit sebe i konjica.
Stade Marko ladnu vodu piti, 20
Al' zavikne čoban od ovaca:
„Ne pij vodu, Kraljevića Marko,
Oćeš ludo izgubiti glavu,
Dosta ih je glave pogubila,
Oćeš i ti Kraljevića Marko. 25
Tu su vodu vile otrovale
I na njoj su čedo okupale,
Nit' kršćeno, nit' je zlamenano,
Nit' se smije, nit' ručice daje.
Stade Marko da će ubignuti, 30
Al' zavikne vila iz planine:
„Stani, Marko, ubignut mi nećeš,
Prije neg' platiš ladnu vodu moju.”
Stane Marko vilu iščekati:
„Bora tebi, vilo planikinjo, 35
Šta ti oćeš za ladnu vodicu,
Oli grožje oliti dukata.”
Progovara vila planikinja:
„Ni grožje ej niti dukata,
Nego glavu Kraljevića Marka.” 40
„Bora tebi vilo planikinjo,
De pogledaj nebu pod oblake,
Kada vedro kada je oblašno.”
Mudra bila vila planikinja,
Mudra bila al' se prevarila, 45
Pogledala nebu pod oblake,
Kada vedro kada je oblašno.
Brže Marko ćordu otrgnio,
Biloj vili glavu okinio,
Stane mrtva glava progovarat: 50
„Ovo ima devet godin dana,
Da san mlada u gorici vila,
Ni me nikad junak privarija,
Što je danas Kraljevića Marko.”
Ivan Pažanin, Narodne pjesme prikupljene u naše dane u Vinišćima kraj Trogira, Čakavska rič: Polugodišnjak za proučavanje čakavske riječi, Vol. XIV No. 1, 1986., str. 194-195.
