Горун јаше Краљевића Марко,
Горун јаше, гору проклињаше:
„Ој, ти света црна горо моја,
Кад у теби воде не имаде
За напојит себе и коњица!” 5
Мисли Марко да нико не чује,
Ал 'га чује вила из планине.
Проговара вила из планине:
„Бора теби, Краљевића Марко,
Ти не криви црну гору своју, 10
Није теби црна гора крива,
Већ су криви од неба облаци,
Ти појаши мало у напридак,
Па ћеш наћи бунар воде ладне
За напојит себе и коњица.” 15
Кад је Марко вилу разумија,
Он појаха мало у напридак,
I ту нађе бунар воде ладне
За напојит себе и коњица.
Стаде Марко ладну воду пити, 20
Ал' завикне чобан од оваца:
„Не пиј воду, Краљевића Марко,
Оћеш лудо изгубити главу,
Доста их је главе погубила,
Оћеш и ти Краљевића Марко. 25
Ту су воду виле отровале
I на њој су чедо окупале,
Нит' кршћено, нит' је зламенано,
Нит' се смије, нит' ручице даје.
Стаде Марко да ће убигнути, 30
Ал' завикне вила из планине:
„Стани, Марко, убигнут ми нећеш,
Прије нег' платиш ладну воду моју.”
Стане Марко вилу ишчекати:
„Бора теби, вило планикињо, 35
Шта ти оћеш за ладну водицу,
Оли грожје олити дуката.”
Проговара вила планикиња:
„Ни грожје еј нити дуката,
Него главу Краљевића Марка.” 40
„Бора теби вило планикињо,
Де погледај небу под облаке,
Када ведро када је облашно.”
Мудра била вила планикиња,
Мудра била ал' се преварила, 45
Погледала небу под облаке,
Када ведро када је облашно.
Брже Марко ћорду отргнио,
Билој вили главу окинио,
Стане мртва глава проговарат: 50
„Ово има девет годин дана,
Да сан млада у горици вила,
Ни ме никад јунак приварија,
Што је данас Краљевића Марко.”
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 194-195.
