Godine svoje mirno živjeh rane
bez Amorovih uza, u slobodi,
bezbrižan i bez straha da me zgodi
ikada varka obmane mu znane,
kadli on naglo napadat me stane 5
prijevarom pa me k milom licu vodi,
u kojem sva se lijepost svijeta rodi
što k zemlji može doći s višnje strane.
Zapanjih tad se pa sam, pun miline,
ko ptić kad k hrani namami ga želja, 10
u namještenu zamku hitat stao.
Ne žalih: zvijezde, sunce kada sine,
rubin i biser, zlato, lijepost velja
mamac i mreža bjehu gdje sam pao.
Preveo Frano Čale
Izvor
Frano Čale: Pjesme talijanske Saba Bobaljevića Glušca, SNL, Zagreb, 1988, str. 93
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Саво Бобаљевић, умро 1585, пре 439 година.
