Proletila dva crna gavrana
jutro rano prik’ sinjega mora.
Vidila ih Daničića majka,
ona im je jadna govorila:
»Tice moje, dva crna gavrana! 5
Otkuda ste jutros doletili?
Jeste l' odzgor od Bosne ponosne
ali odzdol od zemlje Levanta?«
Oni su joj jadnoj govorili:
»Mi smo jutros rano doletili, 10
čak odzdola od zemlje Levanta.«
Ona im je jadna govorila:
»Tice moje dva crna gavrana!
Oćete 1’ mi pravo kaživati,
što vas budem do vire pitala? 15
Ste l' vidili seniske ormanice
i mojega Daničića Peru?«
Oni su joj jadnoj govorili:
»Aj starice Daničića majko!
Da bismo ti do vire kazali, 20
ne bi mogla od mila slušati,
ni od groznih suza progledati.«
A ona je jadna govorila:
»Tice moje, dva crna gavrana!
Ja sam majka srca kamenita, 25
ja ću moći od mila slušati,
i od groznih suza progledati.«
Onda su joj jadnoj govorili:
»Aj starice, Daničića majko!
Vidili smo senjske ormanice, 30
i tvojega Daničića Peru.
Perina je na jarbolu glava!«
Kad to čuje Daničića majka,
vapi jadna iza svega glasa:
»Lipa moja pisana jabuko! 35
Gdi si rasla, gdi si otrgana!
Jizrasla si majki na srdašcu,
otrgana u zemlji Levantu!«
