Knjižniče dragi moj, ki mudros slideći
sve želiš tolikoj prijatelj se moj reći,
svih starih ljubavi, od kih glas još slove,
ti s' izgled prem pravi na naše dni ove.
Orestu Filade pravednu vjeru dav
nije nosil nikade veliku tač ljubav,
ni vridnom Piritu Teseo hrabreni,
rad koga na svitu podni trud svršeni.
Ni vik se, mnju, reče, u tuzi čemernoj
Kastoru Poluče da vjeran bi takoj,
ni nosi Pitija Damonu vjeru, znaj,
ku nosi čes tvoja meni sve na svit saj
rad tvoje velike dobrote, kojoj ja
ne vim nać prilike, sve što zrak sunač sja.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
