Ah, lijepa Chloris, zašto tvoj toliku Писац: Саво Бобаљевић
madrigal
Febo je novom danu stao sjati;
čobanku bosu raskopčanu potom,
ljepotu nad ljepotom,
livadom ljupkom vidjeh cvijeće brati,
a zatim svud se lati 5
resiti bijelu grud i zlatne prame.
Netom se ona na me
osvrnu, smiješak sladak joj je bio.
Okrenuv obraz mio
darovala je rumen cvijet mi tada, 10
a očima mi srcu ranu zada.
Frano Čale: Pjesme talijanske Saba Bobaljevića Glušca, SNL, Zagreb, 1988, str. 179
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Саво Бобаљевић, умро 1585, пре 439 година.
