Dva draga, dim uprav, jedan se mogu rit',
ne može taj ljubav, nego li s neba prit';
za toj se nahodi u rietko taka stvar,
nu gdi se prigodi, zove se boži dar.
A veće ne ću rit'. Tko ima razum svoj,5
dobro mu može prit', što hoću rit' ovoj:
l'je nitkor ne može bit' čestit i svegj blag,
koliko, moj bože, on, ki je dragu drag.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Miho Bunić Babulinov, umro 1590, pre 434 godine.
