Два драга, дим управ, један се могу рит',
не може тај љубав, него ли с неба прит';
за тој се находи у риетко така ствар,
ну гди се пригоди, зове се божи дар.
А веће не ћу рит'. Тко има разум свој,5
добро му може прит', што хоћу рит' овој:
л'је ниткор не може бит' честит и свегј благ,
колико, мој боже, он, ки је драгу драг.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.
