Dragić pastir u dubravi
vas izranjen od ljubavi,
bivši družbu izgubio
i sasma se osamio,
gorko i željno uzdisaše, 5
i ove rieči govoraše:
pokli u tebi, goro gluha,
nije čut' odi živa duha,
hoću prid tvom slavnom sjeni
izriet' tuge, ke su meni; 10
ke mi liера Dorka zada,
čim pašahmo za'edno stada.
Jur je prošlo l'jeto tretje,
kad za'edno brasmo cvetje,
pod vrbami pokraj rieke 15
govorismo rieči njeke;
ja njoj veljali: Dorke mila,
tebe 'e narav uresila,
ti si l'jepša neg' danica,
raj su meni tvoja lica, 20
ter Ljubica, ni Tratorka,
ni Sjeverka, ni Zagorka,
ni Dubravka, ni ka druga
u ničem ti nije druga.
Ni ja vidim sunce ino, 25
ti si dobro me jedino.
Dorke, ma radosti mila,
ti si mene zamamila,
Dorke, tvoje zlate kose
sasma pamet mu zanose, 30
i čine mi, da pod nebi
vik sam sužan samoj tebi;
Dorke, ti već vladaj mnome,
i vodi me svud s sobome
i čin', da je hrana meni 35
dragi pogled tvoj ljuveni,
i rieč mila mednieh usti,
ke celivat' men' dopusti.
Čuvši ovo sva se smuti,
pak se k vodi htje prignuti, 40
poče lica umivati,
mene vodom polievati,
reče: dragi moj Dragiću,
odi danas tebi rit' ću,
velika je tva sloboda, 45
kad ne smišljaš moga roda;
znaš, Ljubdragu što se sgodi,
ki za ljubav mnogo godi,
ki Pelinku svud sliegjaše,
i očima nje gledaše? 50
Ona ufanje njemu bješe,
što on htjaše i ona htješe,
i da mu 'e rekla kada:
sgori za me u plam sada,
i stvori se vas pepeo 55
on bi tomu bio veseo;
još podnie ti koji trud veći,
kim bi mog'o slavu steći,
vigj, ku za to ima platu
ili u srebru ili u zlatu, 60
ili drugu ku stvar vriednu,
neg' li samo smrt nerednu.
Smrt ga mila zla ne izbavi,
ner ga i mrtva k vodi spravi;
ako mu oči taj ne sklopi, 65
da ga voda doutopi,
Dobro, rit' ćeš, tim se on slavi,
er smrt steče cieč ljubavi.
Аl' nu nemoj, da se sgodi
tebi isto pri ovoj vodi. 70
Rieh: gizdava liepa Dorke,
prem si ćudi sasma gorke,
kad jednomu, ki te dvori
i prid tobom sviećom gori,
ki se stire svak čas za te, 75
smrt mu obeća mješte plate.
Osmjehnu se, pak pogleda,
da nas od kud tko ne gleda,
za tim stupaj svrnu k meni,
ter mi celov da medeni. 80
A ja za to haran njoj bih,
er joj za jedan i dva vratih;
za tim paka što se sgodi,
ne može se toj riet' odi.
