Драгић пастир у дубрави
вас израњен од љубави,
бивши дружбу изгубио
и сасма се осамио,
горко и жељно уздисаше, 5
и ове риечи говораше:
покли у теби, горо глуха,
није чут' оди жива духа,
хоћу прид твом славном сјени
изриет' туге, ке су мени; 10
ке ми лиера Дорка зада,
чим пашахмо за'едно стада.
Јур је прошло л'јето третје,
кад за'едно брасмо цветје,
под врбами покрај риеке 15
говорисмо риечи њеке;
ја њој вељали: Дорке мила,
тебе 'е нарав уресила,
ти си л'јепша нег' даница,
рај су мени твоја лица, 20
тер Љубица, ни Траторка,
ни Сјеверка, ни Загорка,
ни Дубравка, ни ка друга
у ничем ти није друга.
Ни ја видим сунце ино, 25
ти си добро ме једино.
Дорке, ма радости мила,
ти си мене замамила,
Дорке, твоје злате косе
сасма памет му заносе, 30
и чине ми, да под неби
вик сам сужан самој теби;
Дорке, ти већ владај мноме,
и води ме свуд с собоме
и чин', да је храна мени 35
драги поглед твој љувени,
и риеч мила медниех усти,
ке целиват' мен' допусти.
Чувши ово сва се смути,
пак се к води хтје пригнути, 40
поче лица умивати,
мене водом полиевати,
рече: драги мој Драгићу,
оди данас теби рит' ћу,
велика је тва слобода, 45
кад не смишљаш мога рода;
знаш, Љубдрагу што се сгоди,
ки за љубав много годи,
ки Пелинку свуд слиегјаше,
и очима ње гледаше? 50
Она уфање њему бјеше,
што он хтјаше и она хтјеше,
и да му 'е рекла када:
сгори за ме у плам сада,
и створи се вас пепео 55
он би тому био весео;
још подние ти који труд већи,
ким би мог'о славу стећи,
вигј, ку за то има плату
или у сребру или у злату, 60
или другу ку ствар вриедну,
нег' ли само смрт нередну.
Смрт га мила зла не избави,
нер га и мртва к води справи;
ако му очи тај не склопи, 65
да га вода доутопи,
Добро, рит' ћеш, тим се он слави,
ер смрт стече циеч љубави.
Ал' ну немој, да се сгоди
теби исто при овој води. 70
Риех: гиздава лиепа Дорке,
прем си ћуди сасма горке,
кад једному, ки те двори
и прид тобом свиећом гори,
ки се стире свак час за те, 75
смрт му обећа мјеште плате.
Осмјехну се, пак погледа,
да нас од куд тко не гледа,
за тим ступај сврну к мени,
тер ми целов да медени. 80
А ја за то харан њој бих,
ер јој за један и два вратих;
за тим пака што се сгоди,
не може се тој риет' оди.
