Dopusti, bože moj, daj tvoja višnja moć,
da ja kad vil ovoj u milos budem đoć'.
Ka slovi do nebes vrh sve ine gizdave
gospoje za ures, me pjesni ke slave,
ter mi tuj milos daj, bože, ki sve mož' dat', 5
tužbe me vil ovaj da može čut' i znat'.
Er ako poznati ne bude taj vila
što život moj pati kroz lica nje bila,
smilovat' neće se nje rajska ljepota,
da mi plač odnese od moga života. 10
Ljubavi a tebi toj zazor podaje,
da mene pod nebi, ki sam tvoj, skončaje.
Kroz toj te molim, tuj gospoju rani ti,
ter mene požaluj a sebe osveti.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
