Допусти, боже мој, дај твоја вишња моћ,
да ја кад вил овој у милос будем ђоћ'.
Ка слови до небес врх све ине гиздаве
госпоје за урес, ме пјесни ке славе,
тер ми туј милос дај, боже, ки све мож' дат', 5
тужбе ме вил овај да може чут' и знат'.
Ер ако познати не буде тај вила
што живот мој пати кроз лица ње била,
смиловат' неће се ње рајска љепота,
да ми плач однесе од мога живота. 10
Љубави а теби тој зазор подаје,
да мене под неби, ки сам твој, скончаје.
Кроз тој те молим, туј госпоју рани ти,
тер мене пожалуј а себе освети.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
