Doj, višnji moj Bože, veliku t' ima moć
poznati tko može što će bit ali doć;
kako je on poznal, kad javi svît ovu,
tko jo' je ime dal da Slavom nju zovu.
Zač birek krjeposti poznal je od zvizda, 5
jer u nje ljepasti zbrat se će sva gizda,
koja se dostoja pripivat u slavi
i da se gospoja od slave još pravi.
Ter će vik uviku i po sva vrjemena
sloviti za diku glas od nje imena; 10
zašto ja ne vime na svitu dosada
da veće toj ime g dilu se priklada.
Uresni nje uzras kako cvit izniče,
od koga vas ukras k sunačcu priliče;
ter kako Dijana među vil od gore 15
ona se izbrana visinom reć more.
Kad vidim prislavnu nje lipos gdi hodi,
mni mi se po ravnu da tanac izvodi;
toliko gizdavo uzgrede nje rados,
ter mogu reć pravo: zamami svu mlados. 20
Kada li obraz svoj u ljepos postavi,
svak bude reć ovoj: "Ovo raj gizdavi!"
zač u njem ugleda svitlosti sončan'je,
koja se mnit ne da da ima skončan'je.
Pozrite nje čelo, u kom će svak vidit 25
još ništo veselo što čini zavidit,
što hrlo človika s vidin'jem razdili, -
svitloća tolika na njem se zabili.
Gdi čista grimiza toli se dobavi
kim ličca naniza, ter gore ljubavi? 30
ter birek da prosu niza nje naredno
bili džilj i rozu, da cafte zajedno!
Kad ona otvori dva svitla pozora,
svitlje dan ne stvori istočna taj zora;
ter toli izročit pridragi nî kamen 35
ki more svidočit od očic nje zlamen.
Tko da tuj ne susta u želji ljuveni,
gdi cafti iz usta njoj koralj crveni
purpurom van roze? ter kada govori,
jakino od rose da se cvit otvori. 40
U željah što hrlo on začne umirat
pribilo nje grlo tko stane pozirat?
Zač birek sve da je povito džilji još;
zatoj se gledaje, človiče, zabit mož.
Stani svak misleći ove nje liposti 45
koje ja izreći ne imam kriposti;
jer vele veće jes negoli govoru
prislavni nje ures za milos ki dvoru.
Nu kad bi postavil tko pamet na nje um,
tadaj bi sam pravil: "Ovdi je vas razum, 50
ovdi je vas razbor koji bi dal odvit,
ako bi gdi na zbor stekal se vas sî svit."
Zatoj je, dim, ovu slaviti još pravo
i Slavom da zovu nje ime gizdavo,
ako bi Homero i Virgil na sviti, 55
koji su jezero lijepu stvar slaviti.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
