Kad Morija niz goricu sađe,
lipu Anu na vodici nađe.
Morija je Ani govorila:
»Božja pomoć, Ano materina!«
»»Bog pomogo, neznana delijo!«« 5
»Nisam, Ano, neznana delija.
već sam, Ano, od Boga Morija,
koja mori i staro i mlado,
i rastavlja i milo i drago.«
Moriji je Ana govorila: 10
»Morijice, po Bogu sestrice,
nemoj mene mladu umoriti,
ni mog dragog, Bosiljević — Ivu!«
Morija je Ani govorila:
»Ako budeš prva u tefteru, 15
prvu ću te mladu umoriti!«
Kad Morija tefter ofvorila,
prva Ana u teftera bila,
a za njome Bosiljević Ivo.
Odmah Anu zabolila glava, 20
ona ode svojoj miloj majci:
»Steri, majko, mekane dušeke!
Ne steri mi dugo ni široko,
već mi steri i usko i kratko,
jer ti ne ću dugo bolovati: 25
danas danak i sjutra do podne!«
Umr’ Ana litnji dan do podne,
umr’ Ivo za njom do večeri.
