Кад Морија низ горицу сађе,
липу Ану на водици нађе.
Морија је Ани говорила:
»Божја помоћ, Ано материна!«
»»Бог помого, незнана делијо!«« 5
»Нисам, Ано, незнана делија.
већ сам, Ано, од Бога Морија,
која мори и старо и младо,
и раставља и мило и драго.«
Морији је Ана говорила: 10
»Моријице, по Богу сестрице,
немој мене младу уморити,
ни мог драгог, Босиљевић — Иву!«
Морија је Ани говорила:
»Ако будеш прва у тефтеру, 15
прву ћу те младу уморити!«
Кад Морија тефтер офворила,
прва Ана у тефтера била,
а за њоме Босиљевић Иво.
Одмах Ану заболила глава, 20
она оде својој милој мајци:
»Стери, мајко, мекане душеке!
Не стери ми дуго ни широко,
већ ми стери и уско и кратко,
јер ти не ћу дуго боловати: 25
данас данак и сјутра до подне!«
Умр’ Ана литњи дан до подне,
умр’ Иво за њом до вечери.
