Šetala je dijevojka Rasla,
od dućana do dućana mlada,
i šetala dijevojka Rasla
na dućane junaka Nikole,
al Nikole doma ne bijaše, 5
već bijaše sluga Milutine.
Govorila dijevojka Rasla:
»Boraj tebi, sluga Milutine,
imade li svile na prodaju?«
Govori joj slugaa Milutine: 10
»Boraj tebi, dijevojka Rasla,
a imadem svile na prodaju,
već ti sajdi u dućane mlada,
pa izbiri ča je tebi drago.«
’Na je mlada u dućane sašla, 15
pa je stala svilu izbirati.
Govori joj sluga Milutine:
»Boraj tebi, dijevojka Rasla,
nu zatvori ota naša vrata,
da ućini vitar demeštrale, 20
on bi našu zamrsija svilu.«
’Na je mlada zatvorila vrata,
onda joj je oljubija lice.
Al govori dijevojka Rasla:
»Neka, neka, sluga Milutine, 25
a ja iman puno roda moga,
momen ću se rodu potužiti,
da si moje obljubija lice!«
Al govori sluga Milutine:
»Ti se tuži, a ja ću se falit, 30
da si sama zatvorila vrata.«
Al govori dijevojka Rasla:
»Nit se fali, niti ću se tužit,
ča je bilo neka projde nnmo!«
