Шетала је дијевојка Расла,
од дућана до дућана млада,
и шетала дијевојка Расла
на дућане јунака Николе,
ал Николе дома не бијаше, 5
већ бијаше слуга Милутине.
Говорила дијевојка Расла:
»Борај теби, слуга Милутине,
имаде ли свиле на продају?«
Говори јој слугаа Милутине: 10
»Борај теби, дијевојка Расла,
а имадем свиле на продају,
већ ти сајди у дућане млада,
па избири ча је теби драго.«
’На је млада у дућане сашла, 15
па је стала свилу избирати.
Говори јој слуга Милутине:
»Борај теби, дијевојка Расла,
ну затвори ота наша врата,
да ућини витар демештрале, 20
он би нашу замрсија свилу.«
’На је млада затворила врата,
онда јој је ољубија лице.
Ал говори дијевојка Расла:
»Нека, нека, слуга Милутине, 25
а ја иман пуно рода мога,
момен ћу се роду потужити,
да си моје обљубија лице!«
Ал говори слуга Милутине:
»Ти се тужи, а ја ћу се фалит, 30
да си сама затворила врата.«
Ал говори дијевојка Расла:
»Нит се фали, нити ћу се тужит,
ча је било нека пројде ннмо!«
