Divojka se u gori rodila,
čelica je medon zadojila,
vila je je u list povijala,
dok divojka velo ponarasla.
Kad divojka velo ponarasla, 5
obdan spava, obnoć Boga moli,
da je jadnu Turci ne zarobu.
Namira je namirila bila
na jednega mlodega Turčina
i on hoće jubit njeno lice. 10
Ona mu se mloda protivila,
ne dade mu jubit lice bilo.
Ona mu je mloda govorila:
„Boje ti je crikvu razoriti
neg divojci sriću jzroniti, 15
crikva bi sc opet sagradila,
divojci se ne vraća poštenje!"
Spod kamena zmija se hitila,
Turčinu se oko vrata svila.
Turčin se je zmije zabavio, 20
ume to mu pobigne divojka,
pobigne mu, vesela jon majka!
