Дивојка се у гори родила,
челица је медон задојила,
вила је је у лист повијала,
док дивојка вело понарасла.
Кад дивојка вело понарасла, 5
обдан спава, обноћ Бога моли,
да је јадну Турци не заробу.
Намира је намирила била
на једнега млодега Турчина
и он хоће јубит њено лице. 10
Она му се млода противила,
не даде му јубит лице било.
Она му је млода говорила:
„Боје ти је црикву разорити
нег дивојци срићу јзронити, 15
цриква би сц опет саградила,
дивојци се не враћа поштење!"
Спод камена змија се хитила,
Турчину се око врата свила.
Турчин се је змије забавио, 20
уме то му побигне дивојка,
побигне му, весела јон мајка!
