Sunce se je na podne nagnilo,
A divojka na bile balkune,
I ona se suncem razgovara,
Da je lipša neg je sunce žarko.
To se suncu vrlo na ža’ dalo, 5
Sunce grede Bogu na tuženje:
„A moj Bože, mili gospodare,
Čudno čudo od lipe divojke!
Kad se sunce na podne nagnilo,
Ona ide na bile balkune 10
I ona se s manom razgovara,
Da je liplja nego žarko sunce.
Daj mi, Bože, crne mrčetine,
Da zakuha jena črna magla,
Da se mlada u magli izgubi.“ 15
I zakuha jena črna magla,
Ona viče iza svega glasa:
„Ko će mene iz magle izvadit?“
Čuja ju je čoban od ovaca.
„„Što ćeš dati, lipota divojko, 20
Da te,čoban, iz magle izvedem ?““
„Dati ću ti ruke do ramena
I dat ću ti lice do očiju.“
Kad su bili na srid polja ravna
I govori čoban od ovaca: 25
„„Daj divojko, moje obećanje!““
„Muči tute, čoban’ od ovaca,
Ovde jesu ovi kravarovi,
Mojoj bi me povidali majki,
Neg me vodi bilom dvoru momu, 30
Dati ću ti moje obećanje.“
Kad su došli dvoru bijelome,
I besedi gizdava divojka:
„Evo čašu vode lokvenice,
Evo koru kruha prosenice! 35
Odi, čoban, vlaško pasti prahce,
Ne varati po polju divojke!“
