ARIADNA U ODIEL'JEN'JU TEZEA GOVORI:
Gdi je vajmeh! moje blago?
ni se vidi, ni se čuje,
gdi je srce moje drago,
u kom život moj stanuje?
Što ono vid'jeh tja daleče 5
strahovito u pučini?
Ostavi me, jaoh! uteče
drag Tezeo moj žudini.
Svrni k meni jedro bielo,
neharniče, razlog prosi, 10
er tko srce me odnosi,
da ponese moje tielo.
Dušo draga, kamo odhodiš,
i ne ćutiš moje zgode,
ter bez mene smiono brodiš 15
valovite morske vode?
Ovako li mene ostavi,
pustih za te ka me dvore?
o nemila ma ljubavi,
što se bieli strašno more? 20
Spomeni se; neharniče,
bratu er ne dah mom' pomoći,
neka liepos tva, laživče,
mene ovako bude oći.
Gdi su rieči slatke tvoje, 25
znaš li, kad no reče meni:
Ariana ma gospoje,
ti si život moj žud'jeni?
A ja vidim, niesam tvoja,
er neharnos tobom vlada, 30
po naravi ka nikada
ne ima mira ni pokoja.
Svrni k meni jedro bielo,
neharniče, razlog prosi,
er tko srce me odnosi 35
da ponese moje tielo.
Cienjah vajmeh! nać' po tebi
ljubav, vjeru, mir i sreću,
sad ufanje me pod nebi
plasi vjetri svud razmeću. 40
Nu ti za me malo haja,
po kli ovako hotje uteći,
ostavivši mene speći
kod jadovna pusta kraja.
Dušo draga, kamo odhodiš, 45
i ne ćutiš moje zgode,
ter bez mene smiono brodiš
valovite morske vode?
Nu komu se plačna tužim?
tko da na me oči obrati? 50
ako tebe vjerno služim,
ovako me harno plati!
Ćutim tužna, da poznaju
me pri vare ove gore,
ke za milos odgovore 55
na vapjen'je moje daju;
a ti tvrdji od mramora
na cvil'jen'je i me jade,
izdavši me bježiš sade
priko strašna gorka mora. 60
Svrni k meni jedro bielo,
neharniče, razlog prosi,
er tko srce me odnosi
da ponese moje tielo.
To li budem za te umriti, 65
bit' će meni prem za dosti,
da se budeš povratiti,
da prah skupiš i me kosti.
