Ana moli milu majku svoju:
„Pust’ me, majko, za goru po vodu!“
„„Ne pustim te, drago dite moje,
Za gorom je Ive, dite mlado,
Koj prevari devet divojaka, 5
I tebe bi, drago dite moje!““
Ona ode u bile kamare
I pozdravlja svoje drugarice:
„O vi, drage drugarice moje,
Ak’ vidite Ivu, dite mlado, 10
Rec’ te njemu, da idem za goru,
Da ga onde mlada počekuje."
Za tim prođe Ive, dite mlado,
Rekoše mu, da ga čeka mlada.
Kada Ive za goru na vodu, 15
Dočeka ga Anica divojka.
Dala mu je pisanu jabuku,
Dala mu je rožicu rumenu.
Dala mu je bilu ruku svoju
Dala mu je obljubiti lišce. 20
