Ана моли милу мајку своју:
„Пуст’ ме, мајко, за гору по воду!“
„„Не пустим те, драго дите моје,
За гором је Иве, дите младо,
Кој превари девет дивојака, 5
I тебе би, драго дите моје!““
Она оде у биле камаре
I поздравља своје другарице:
„О ви, драге другарице моје,
Ак’ видите Иву, дите младо, 10
Рец’ те њему, да идем за гору,
Да га онде млада почекује."
За тим прође Иве, дите младо,
Рекоше му, да га чека млада.
Када Иве за гору на воду, 15
Дочека га Аница дивојка.
Дала му је писану јабуку,
Дала му је рожицу румену.
Дала му је билу руку своју
Дала му је обљубити лишце. 20
