Angjeoska lieposti, priliko sunčana,
i moje mladosti gospoje izbrana,
posliši, pogledaj, pomiluj život moj,
nesrećnu ter ne daj poginut' ovakoj,
er venuć za ljubav tvu ginem, mogu riet',5
na moru kako plav, na suncu kako cviet;
želeći tvoj ures život moj da sdruží,
usilan sada jes sve vieke da tuži.
Sila taj usili ljubavi tve kruno,
život moj da cvili svaki čas napuno,10
er liepos taj tvoja rajskoga uresa
svietlosti meni sja sunčanom s nebesa,
ter kad bi bil' kamen srdašce još moje,
sgoril' bi u plamen kroz lice toj tvoje.
Tim što hoć', gospoje, sve možeš tvoriti,15
srce će lje moje tvom željom goriti,
i drugo ne scieni, neg da ću sve vike
sliedit' ja po sve dni izbrane tve dike.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
