Ah, da 'e meni na svijet dano
razgledati sve me vike
tve raskoše i tve dike
i tve lice izabrano,
bio bih blažen sve dni moje,
moj životu, mâ gospoje!
Ah, da 'e meni s tobom moći
zagrljenu sveđer stati
i tvu mlados uživati
ljetne danke, zimne noći,
celivajuć usti tvoje,
moj životu, mâ gospoje!
Ah, da meni može biti
uz razbludnu tvu ljepotu,
slatko ginuć u životu,
najposlije, dušo, umriti
i svršiti danke moje,
moj životu, mâ gospoje!
O mâ srećo svim čestita!
Kad bi mi se toj zgodilo
da kon tebe, rajska vilo,
mâ mlađahna svršim lita
uživajuć dobro moje,
moj životu, mâ gospoje!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
