Ах, да 'е мени на свијет дано
разгледати све ме вике
тве раскоше и тве дике
и тве лице изабрано,
био бих блажен све дни моје,
мој животу, мâ госпоје!
Ах, да 'е мени с тобом моћи
загрљену свеђер стати
и тву младос уживати
љетне данке, зимне ноћи,
целивајућ усти твоје,
мој животу, мâ госпоје!
Ах, да мени може бити
уз разблудну тву љепоту,
слатко гинућ у животу,
најпослије, душо, умрити
и свршити данке моје,
мој животу, мâ госпоје!
О мâ срећо свим честита!
Кад би ми се тој згодило
да кон тебе, рајска вило,
мâ млађахна свршим лита
уживајућ добро моје,
мој животу, мâ госпоје!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
