Pirim' blago sej pjesni, izbrani moj cvite,
u suzah, s bol'jezni ke ronim krozi te,
u kih ću plakati na tebe nemilo,
i pravde pitati u tebe, ma vilo,
da viđu, na tvoj sud činiš li toj uprav,5
dajući meni trud za službu i ljubav.
Pogledom ti mene napuni ljubavi,
i želje ljuvene, a pak me ostavi;
ljubav mi ukaza, i milos obeća,
dil moga poraza sad prispje nesreća,10
ter kratiš tvoj pogled proć meni ti sada,
a ne vim, za ku zled sržba te tač vlada.
Reci mi krivinu, molim te boga rad,
neka ja poginu za moj grieh odi sad,
da veće gledati ne budem tvoj ures,15
da s mene imati ne budeš ku boles.
To li ti nije milo, da se tvoj zovu ja,
reci mi, ma vilo, da veće pogjem tja.
Nu neće toj razlog, a smisli ti malo,
hoće li višnji bog mimo sve ostalo,20
da najprije priblažiš ljubavi čovjeka,
a pak ga ostaviš, da cvili do vieka.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.108-109, Zagreb, 1880
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Maroje Mažibradić, umro 1591, pre 433 godine.
