Pređi na sadržaj

* * * (Jesenji se vijor zacerio grozno)

Izvor: Викизворник
* * * (Jesenji se vijor zacerio grozno)
Pisac: Milutin Bojić



* * *


                     *
                    * *

                                 "La vie est bien triste. Encore
                                                         rions!!

Jesenji se vijor zacerio grozno,
I, kô s divljim treskom bronze što se drobi,
Kriknula je zima u večerje pozno
I vrisnula studen kikotom što zlobi.

A ti, kô da ništa u duši ne peče,
Kao da ne spava groblje nada svelih,
Groblje, koje osmeh tvoj nikad ne reče,
Još si gord, ko nekad, sred proleća vrelih.

I kô s nekim stidom, oturaš daleko
Sve skrivene bole, i grabiš pomamno
Zrak dalekog sunca, u svitanje meko
Što razbludno sija i smeje se mamno.

Idi i prebriši sve bolne minute!
Budi isti! Tvoje kad se zdrozga pleće,
U tvom hladnom oku kad želje zaćute,
Još zboriće vera: — Mi stvaramo pute,

Mi smo gospodari i Bola i Sreće!

(Bez datuma)


Vikipedija
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.