*** (Spustile se noćne seni)
| *** (Кругом легли ночные тени) Pisac: Semjon Jakovljevič Nadson, prevodilac: Risto J. Odavić |
Sputile se noćne seni,
U magli je skriven vrt;
San prolećni nad šumarkom
Laskavo je razastrt.
Opustivši grane svoje
Kraj potoka vrba spi;
Osule se nebom zvezde,
Svod pokrile plavetni.
Spavaj i ti zle sudbine,
Ti patniče, jade moj,
Spavaj i ti nevoljniče,
Kog izmuči teški boj!
Neka otrov ljutih sumnji
U srcu se stiša tvom;
Snovi slatki nek te grle,
A u čaru zanosnom. —
Spi! da sutra s novom silom
Stupiš s mrakom u ljut boj;
Da ne kloneš, da s’ održiš
U neravnoj borbi toj.
Da kroz more žića svoga
Čun provodiš k cilju svom,
Cilju daljnom, cilju svetom,
Cilju tako dalekom.
Gde se šire sceti zraci
Gde se misli pruža svet,
Gde je pravda na visini,
Gde istina širi let!
Izvor[uredi]
1893. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina osma, broj 18, str. 265.
|