*** (Спустиле се ноћне сени)

*** (Кругом легли ночные тени) Писац: Семјон Јаковљевич Надсон, преводилац: Ристо Ј. Одавић

Спутиле се ноћне сени,
У магли је скривен врт;
Сан пролећни над шумарком
Ласкаво је разастрт.
Опустивши гране своје
Крај потока врба спи;
Осуле се небом звезде,
Свод покриле плаветни.
Спавај и ти зле судбине,
Ти патниче, јаде мој,
Спавај и ти невољниче,
Ког измучи тешки бој!
Нека отров љутих сумњи
У срцу се стиша твом;
Снови слатки нек те грле,
А у чару заносном. —
Спи! да сутра с новом силом
Ступиш с мраком у љут бој;
Да не клонеш, да с’ одржиш
У неравној борби тој.
Да кроз море жића свога
Чун проводиш к циљу свом,
Циљу даљном, циљу светом,
Циљу тако далеком.
Где се шире сцети зраци
Где се мисли пружа свет,
Где је правда на висини,
Где истина шири лет!

Извор

1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 18, стр. 265.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ристо Ј. Одавић, умро 1932, пре 92 године.