*** (Спустиле се ноћне сени)
| *** (Кругом легли ночные тени) Писац: Семјон Јаковљевич Надсон, преводилац: Ристо Ј. Одавић |
Спутиле се ноћне сени,
У магли је скривен врт;
Сан пролећни над шумарком
Ласкаво је разастрт.
Опустивши гране своје
Крај потока врба спи;
Осуле се небом звезде,
Свод покриле плаветни.
Спавај и ти зле судбине,
Ти патниче, јаде мој,
Спавај и ти невољниче,
Ког измучи тешки бој!
Нека отров љутих сумњи
У срцу се стиша твом;
Снови слатки нек те грле,
А у чару заносном. —
Спи! да сутра с новом силом
Ступиш с мраком у љут бој;
Да не клонеш, да с’ одржиш
У неравној борби тој.
Да кроз море жића свога
Чун проводиш к циљу свом,
Циљу даљном, циљу светом,
Циљу тако далеком.
Где се шире сцети зраци
Где се мисли пружа свет,
Где је правда на висини,
Где истина шири лет!
Извор[уреди]
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 18, стр. 265.
|