***
U gustom žbunu jednom gde granje šumori milo,
U bujnoj travici i nežnoj nik’o je šaren cvet,
Tu potok šumori i struji, lahora lagano krilo,
Ustavlja blagi let.
U sjajne zvezdane noći tu često slavujak poje,
I čudno njegov glasak po dubravama ječi
K'o granje kada priča umilne bajke svoje
Tihe i slatke reči.
Al crna noć kad mine, rumena zorica svane,
Na njega ne pada nikad umilnog sunca zrak,...
Sumorna jesen dođe sa viharima strašnim
Pokida cveće milo, sveže zelene grane
I cvetak pokri mrak.
Zbogom anđelče moje, duša se tebe seća,
Rastanka našeg ide nemili tužni dan,
Ah šta za tebe beše kratka i slatka sreća,
Kad ti je život san.
Al pred očima mojim jednako lebdi slika,
I tvoje lice milo i tanak nežan stas,
U tajne nemirne noći večito trepte zvuci,
K'o s Eolove harfe, tvoj slatki mili glas.
