*** U gustom žbunu jednom gde granje šumori milo

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
***
Pisac: Mileta Jakšić





        
***

U gustom žbunu jednom gde granje šumori milo,
U bujnoj travici i nežnoj nik’o je šaren cvet,
Tu potok šumori i struji, lahora lagano krilo,
Ustavlja blagi let.

U sjajne zvezdane noći tu često slavujak poje,
I čudno njegov glasak po dubravama ječi
K'o granje kada priča umilne bajke svoje
Tihe i slatke reči.

Al crna noć kad mine, rumena zorica svane,
Na njega ne pada nikad umilnog sunca zrak,...
Sumorna jesen dođe sa viharima strašnim
Pokida cveće milo, sveže zelene grane
I cvetak pokri mrak.

Zbogom anđelče moje, duša se tebe seća,
Rastanka našeg ide nemili tužni dan,
Ah šta za tebe beše kratka i slatka sreća,
Kad ti je život san.

Al pred očima mojim jednako lebdi slika,
I tvoje lice milo i tanak nežan stas,
U tajne nemirne noći večito trepte zvuci,
K'o s Eolove harfe, tvoj slatki mili glas.



Izvor[uredi]

  • [*** U gustom žbunu jednom gde granje šumori milo], Javor, god. XIX, br. 6, 9. februar 1892. godine, str. 81.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 84 godine.