Pređi na sadržaj

„Sitno pismo dođe od Stambola grada“

Izvor: Викизворник

* * *


[„Sitno pismo dođe od Stambola grada“]

„Sitno pismo dođe od Stambola grada,
ej mori Jano, sitno pisuje,
aman, dušo, loše kazuje:
ej mori Jano, u vojsku me tražev!
Da li, Jane mori, kuću da prodavam? 5
Aman, Janče, kuću će prodavam!
Ej mori dušo, bedelja će plaćam,
aman, Jane, tebe ne ostavljam!“
„Ej ti za mene, ludo, kuću ne prodavaj,
ti za mene, mlado, kuću ne prodavaj! 10
Ja ću tebe besu da ti davam,
tvrdu besu tebe da te čekam,
aman, ludo, tri godine dana!“
„Ej toj se mene, Jane, ne veruje,
toj se mene, dušo, ne veruje. 15
Vaša kuća, Jane, čorbadžijska,
tuj doodiv svakojaki ljudi,
na drugog ćeš merak ti da frljiš,
za mene ćeš, Jane mori, tugo, da zabraviš!
Ej da li, Jane, čivl’k da prodavam? 20
Ej mori dušo, čivl'k da prodavam!
Aman, Jane, bedelja da plaćam!
Aj mori dušo, u vojsku ne idem,
aman, Janče, tebe ne ostavljam!“
„Ej ti za mene, ludo more, 25
čivl’k ne prodavaj!
Ja ću tebe besu da ti davam,
tvrdu besu tebe da te čekam,
aman, ludo, od vojsku dok dođeš!“


Napomene

Dok je Nikola Đorđević pevao ovu pesmu, njegova snaha Ljubica Manasijević je stalno šaputala ono što on izostavlja. Na kraju je pričala da je Janin momak bio Turčin. Ali dok je on vojevao, ona se udala.

Pevači i kazivači

Reference

Izvor

  • Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 133.