„Ситно писмо дође од Стамбола града“

* * *

[„Ситно писмо дође од Стамбола града“]

„Ситно писмо дође од Стамбола града,
еј мори Јано, ситно писује,
аман, душо, лоше казује:
еј мори Јано, у војску ме тражев!
Да ли, Јане мори, кућу да продавам? 5
Аман, Јанче, кућу ће продавам!
Еј мори душо, бедеља ће плаћам,
аман, Јане, тебе не остављам!“
„Еј ти за мене, лудо, кућу не продавај,
ти за мене, младо, кућу не продавај! 10
Ја ћу тебе бесу да ти давам,
тврду бесу тебе да те чекам,
аман, лудо, три године дана!“
„Еј тој се мене, Јане, не верује,
тој се мене, душо, не верује. 15
Ваша кућа, Јане, чорбаџијска,
туј доодив свакојаки људи,
на другог ћеш мерак ти да фрљиш,
за мене ћеш, Јане мори, туго, да забравиш!
Еј да ли, Јане, чивл’к да продавам? 20
Еј мори душо, чивл'к да продавам!
Аман, Јане, бедеља да плаћам!
Ај мори душо, у војску не идем,
аман, Јанче, тебе не остављам!“
„Еј ти за мене, лудо море, 25
чивл’к не продавај!
Ја ћу тебе бесу да ти давам,
тврду бесу тебе да те чекам,
аман, лудо, од војску док дођеш!“

---

Напомене

Док је Никола Ђорђевић певао ову песму, његова снаха Љубица Манасијевић је стално шапутала оно што он изоставља. На крају је причала да је Јанин момак био Турчин. Али док је он војевао, она се удала.

Референце

Извор

• Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 133.