„Ivo i Anica“
Bol boluje Ivo i Anica,
Ivo jeste kugu preboljeo,
A Anica i sada boluje.
Ivo k' Ani pod pendžer dolazi:
„O Anušo vidu iz očiju, 5
Možeš znati, da ćeš preboljeti,
Da ti vodim sa mora ećima,
Da kupujem ape po dukate?"
„A moj Ivo vidu iz očiju,
Ne kupuj mi ape po dukate, 10
Ne vodi mi sa mora ećima,
Nu to aspe izpod biela vrata,
Nuto struka izpod belenzuka
Mogu znati preboljeti neću.“
Tu su oni u rieči bili. 15
Al govori Ivanova majka:
„Prođ' se Ivo Anice djevojke.
Ja sam tebi ljepšu curu našla,
I ljepša je i viša od Ane.“
Al' to Ivo haje i nehaje. 20
Kupi svate Ivanova majka,
Kupi svate sa četiri strane,
I dovede Marušu djevojku.
Al eto ti dvie tanke robinje:
„Ajde Ivo skin sa konja curu, 25
Ajde Ivo rekla ti je majka.“
Otlen hajte dvie tanke robinje,
Ćorda mi je krvi poželjela,
Ako snidem, odsjeć' ću vam glavu."
I odoše dvie tanke robinje. 30
Al' eto ti Ivanov daidža:
„Ajde Ivo skin's konja djevojku.
Ajde Ivo rekla ti je majka.“
Otal hajde moj daidža dragi,
ćorda mi je krvi poželjela, 35
Ako snidem, odsjeć' ću vam glavu.“
Otal ode Ivanov daidža,
Al eto ti dvie Ivine seke:
„Ajde Ivo skin' s konja djevojku,
Ajde Ivo, rekla ti majka.“ 40
Al govori Ivo momče mlado,
„Otlen hajte dvie seke moje,
Ćorda mi je krvi poželjela;
Ako suiđem odsjeć ću vam glavu.“
I odoše dvie Ivine seke. 45
Al eto ti Ivanove majke,
Izvadila prebiele dojke:
„Ajde Ivo karam ti ne bile,
Ajde Ivo skin' s konja djevojku.“
Al to Ivo haje i nehaje. 50
Proli suze Ivanova majka.
Otal ode Ivanova majka.
Al govori Anica djevojka:
„Ajde Ivo skin' s konja djevojku,
Sad će rieti tvoja mila majka, 55
On bi došo, al' mu ne da Ana."
Skoči Ivo na noge lagane
I posluša Anušu djevojku,
I on ode svom bielom dvoru,
I on skide sa konja djevojku. 60
Kad je bila večer po večeri,
Svedoše ih u čardake gornje.
Sjedi Ivo u dušeku svome,
A Maruša na sanduku svome.
Uze Ivo sedefli šargiju, 65
Sitno kuca, jasno popieva,
A u svaku rieč pripieva:
„Sada veli moja Ana draga,
Sada Ivo Mari duvak skida.
Niesam Ano ti mi živa bila, 70
I tako mi kugu preboljela.“
Opet Ivo kuca uz šargiju,
Sitno kuca, jasno propieva,
A u svaku rieč pripieva:
„Sada veli moja Ana draga, 75
Sada Ivo Mari lice ljubi.
Niesam Ano ti mi živa bila
I tako mi kugu preboljela.“
Skoči Ivo na noge lagane,
Pa podiže pulan duvak Mari 80
Pa je zakle velikom zakletvom:
„Sve do dana ti nepuščaj glasa,
Nek se braća pušak napucaju,
Nek se seke kola naigraju.
Pozdravit ćeš moju milu majku, 85
Nek mi sieče daske javorove,
A nosila od jadikovine.
Nek mi vrana peru, razčešljaju,
Što mi ga je Ana odranila.
Pa poteže nože okovane, 90
Pa udara sebe u srdašce,
Kad u jutro jutro osvanulo,
Osvanulo i sunce granulo,
A govori Ivanova majka:
„Silom Ivu u đerdek svedosmo, 95
Jutros Ive iz đerdeka nema,
Beli mu je Mara omiljela.“
Pa se sjeti Ivanova majka,
Pa poteče na gornje čardake,
Pa udara nogama u vrata. 100
Na četvera vrata odletila.
Do koljena u krv ugazila:
Kučko jedna Visočkinja Maro,
Što si mome Ivi učinila?"
„Ne budali nesuđena majko; 105
Jer mu vodiš nemilu djevojku.
Jer mu nisi Anice dovela.
Svu noć Ive u dušeku sjedi,
A ja mlada na sanduku svome,
Svu noć Ivo kuca uz šargiju, 110
Sitno kuca, jasno popieva,
A u svaku rieč pripieva:
Sada veli moja Ana draga,
Sada Ivo Mari duvak skida,
Niesam Ano ti mi živa bila, 115
I tako mi kugu preboljela.
Sada veli moja Ana draga,
Sada Ivo Mari lice ljubi.
Niesam Ano ti mi živa bila
I tako mi kugu preboljela. 120
Pa on skoči na noge lagane,
Pa podiže podiže pulan duvak meni.
Pa me zakle velikom zakletvom:
Da do dana ja ne pušćam glasa,
Nek se braća pušak napucaju 125
Nek se seke kola naigraju,
Pozdravi mi moju milu majku
Nek mi sieče daske javorove,
A nosila od jadikovine,
Nek mi vrana peru, razčešljaju, 130
Što mi ga je Ana odranila."
Kad izkaza Ivanovoj majci,
Što je Ivo svu noć govorio,
Pa se maše sebe u džepove,
I poteže nože okovane: 135
„Kad je s mene, nek nije ni mene."
Pa s udara nožem u srdašce,
Otal ode Ivanova majka,
Pa govori kićenim svatovma;
A od sada mladi ukopnici, 140
„Evo Ivo na čardaku mrtav,
Ivo mrtav na dušeku svome,
Mara mrtva na sanduku svome.“
Dva meita poredo spremaju;
Dva meita naporedo nose. 145
Kad su bili k' Aničinu dvoru,
Ugleda ih Anica djevojka,
Pa povika svoju milu majku:
„Nuto majko čuda velikoga
Silom Ivu u đerdek svedoše, 150
Nuto jutros Ive u punice!“
Al govori Aničina majka:
„Ne budali moja Ano draga
Ono Ivu u mezare nose.“
Kad pogleda Aničina majka: 155
Al joj Ana dušicu pustila.
Al povika Aničina majka:
„Pričekajte mladi ukopnici,
Svu noć mi je Ana umirala
A sad mi je Ana doumrla.“ 160
Pričekaše mladi ukopnici,
Dok je majka Anu opremila.
Tri meita naporedo nose,
Tri meita poredo kopaju,
S jednu stranu Anušu djevojku 165
A u sriedi Ivo momče mlado,
Iz Anice ponikla ružica,
A iz Ive vinova lozica,
Pa se loza oko ruže svija,
Kao Ivo oko svoje Ane, 170
A iz Ane stručak bosijoka,
Gdje je niko, tude i ostao.
