[„Dojčo, sinko Dojčo, ti mi bolan legaš“]
„Dojčo, sinko Dojčo, ti mi bolan legaš,
bolan legaš, sinko, devet godin’ dana,
bol boluješ, Dojčo, majke ne kazuješ!
Kroz koske ti, Dojčo, trava proniknala,
kroz uši ti, Dojčo, muve prolitaše, 5
kroz oči ti, Dojčo, zmije prolaziše.
Kaži, Dojčo, kaži što si tol’ko grešan?“
„Odnesi me, majke, do tej bele crkve,
da ja kažem, mori majke, moji greovi."
Odneoe ga majka do tej bele crkve, 10
a ona se vrata sama zatvoriše.
„Kaži, sine, kaži majke tvoji greovi?"
„Ja sam bija, mori majke, u kumite,
pa sam bija, majko, kumitski vojvoda,
kumitski sam, majko, taj barjak nosija. 15
Pa idomo, majko, kroz goru zelenu,
pa pojamo, majko, tej kumitske pesme,
pa sretnamo, majko, kiteni svatovi.
Koji zakla, majko, kiteni svatovi,
koji zakla, majko, kuma i starejka, 20
a ja zakla, majko, mladog mladoženju,
i ja zakla, majko, tuj mladu nevestu.
Saranimo, majko, kiteni svatovi,
saranimo, majko, u goru zelenu.
Od mladoženju niče trnje i gloginje, 25
od devojku, majko, petrovka jabuka.
Tri godine, majko, mi tuj ne prođomo.
Kad prođoše, majko, tri godine dana,
tuj prođoše, majko, svi moji kumite,
i ja prođo, majko, kumitski vojvoda. 30
Koj obiđe, majko, trnje i gloginje,
koj obiđe, majko, jabuku petrovku.
Ne obiđo, majko, trnje i gloginje,
ne obiđo, majko, jabuku petrovku.
I zatoj sam, mori majko, ja toliko grešan!" 35
