Šćeri Mare, što se ne udavaš
Šta li čekaš, jada dočekala?
Ako čekaš Karametovića,
Ta njemu su ispanuli zubi
U tamnici Latinina bana, 5
Kad to čula Marica đevojka,
Sićanu je knjigu napisala,
Te je šalje banu Latininu;
Ovako mu u toj knjizi piše:
„O Boga ti, bane Latinine, 10
Puštaj meni Karametovića,
Daću tebi moje b'jele ruke.“
Kada banu sitna knjiga dođe,
I vidio šta mu knjiga kaže,
On je odma drugu napisao, 15
Pa je šalje Marici đevojci;
Ovako joj u toj knjizi piše:
„Čuješ mene, Marice đevojko!
Ja ne 'oću tvoje b'jele ruke —
Ja sam čuo da si veziljica: 20
Navezi mi pokrov na konjica,
Puštaću ti Karametovića.“
Kad Marici knjiga dopanula
I kad viđe šta joj knjiga kaže,
Stade vesti pokrov na konjica, 25
Naveze ga za tri bjela dana
(Druga ne bi za tri godinice),
Pa ga posla banu Latininu,
A on njojzi Karametovića.
Srpske narodne pjesme iz okoline hercegnovske i dubrovačke, skupio i za štampu priredio Veljko Radojević, Izdanje skupljačevo Fresno, Kal. 1912., str. 121-122.
