Шћери Маре, што се не удаваш
Шта ли чекаш, јада дочекала?
Ако чекаш Караметовића,
Та њему су испанули зуби
У тамници Латинина бана, 5
Кад то чула Марица ђевојка,
Сићану је књигу написала,
Те је шаље бану Латинину;
Овако му у тој књизи пише:
„О Бога ти, бане Латинине, 10
Пуштај мени Караметовића,
Даћу теби моје б'јеле руке.“
Када бану ситна књига дође,
И видио шта му књига каже,
Он је одма другу написао, 15
Па је шаље Марици ђевојци;
Овако јој у тој књизи пише:
„Чујеш мене, Марице ђевојко!
Ја не 'оћу твоје б'jeле руке —
Ја сам чуо да си везиљица: 20
Навези ми покров на коњица,
Пуштаћу ти Караметовића.“
Кад Марици књига допанула
И кад виђе шта јој књига каже,
Стаде вести покров на коњица, 25
Навезе га за три бјела дана
(Друга не би за три годинице),
Па га посла бану Латинину,
А он њојзи Караметовића.
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 121-122.
