[Što mi pišti u gori zelenoj]
Što mi pišti u gori zelenoj,
da l’ je vila. ili ljuta guja?
Nit je vila, niti ljuta guja,
već to pišti mlada Pavlovica;
danke broji i godine njene, 5
što mi mlada bez poroda osta.
Opet mi se sama obavrati,[1]
te uzima onu tanku pređu,
da zaplavi onaj tihi Dunav,
da uhvati ribu zlatna krila, 10
da odnese caru na poklone. —
Care njojzi po tiho govori:
„Tako t’ Boga, mlada Pavlovice!
Šta će meni riba zlatla krila?“
„Tako t’ Boga, care, čestit’ care, 15
ja sam tebi milost poklonila,
da se molbom Bogu pozamoliš,
ne bi li se Bogu smilovalo,
da m’ pokloni jedno muško čedo,
da ja imam i pod starost svoju, 20
da ja imam ka’ ’no moje druge.“
