Šišano kumstvo Tomić Mihovila
0001 Podiga’ se junak u hajduke
0002 Tamo gori povrh Banje Luke,
0003 Po imenu Tomić Mihovile;
0004 Nema Miho druga nijednoga,
0005 Pa on moli Boga jedinoga,
0006 Da mu dade do tri dobra druga,
0007 Pa je Miho Boga domolio,
0008 Bog mu dade do tri dobra druga:
0009 Jednog druga Savu od Posavlja,
0010 Drugog druga od Gradašca Radu,
0011 Trećeg druga crnog Arapina.
0012 Kad se Miho s društvom sastavio,
0013 On je njima vino nazdravio:
0014 »Zdrav’, družino, mila braćo moja!
0015 Koji bi se ovdi junak naša’,
0016 Koji bi se dobro domislio:
0017 U kog ima dosta pusta blaga,
0018 Oli da su bogati mu dvori,
0019 Da hoćemo da ih porobimo?«
0020 Besidi mu crni Arapine:
0021 »Pobratime, Tomić Mihovile,
0022 Evo znadem ja ti dobra ćara
0023 U Turčina Mojičića bega.
0024 Ma je muka porobiti kulu,
0025 Jer je kula nasrid bila Duvna.«
0026 Miho šuti, ništa ne govori,
0027 Al bisidi Sava od Posavlja:
0028 »Pobratime, Tomić Mihovile,
0029 A ja znadem i boljega ćara:
0030 U Turčina Mehmed Begovića.
0031 U njeg ima dosta pusta blaga,
0032 Ma je muka porobiti kulu,
0033 Jer je kula nasrid bila Livna,
0034 Na kuli su i od gvožđa vrata,
0035 Sedam braće u kuli Turaka,
0036 Sve Turaka mrkih ko vukova,
0037 Pa se tute pristupit ne smide.«
0038 Al besidi od Gradašca Rade:
0039 »Harambaša, Tomić Mihovile,
0040 A ja znadem i boljega ćara:
0041 U Turčina Bišćanin Alije.
0042 U njeg ima dosta pusta blaga,
0043 Tu skoro se junak oženio,
0044 Puno blaga ljuba dotirala:
0045 Dvajest konja ruha bijeloga,
0046 Trideset ih blaga nebrojena.
0047 Još ću lašnje porobiti kulu,
0048 Jer je kula navrh Trišta bila.«
0049 Pa je Miho riči besidio:
0050 »Hajdemo mi, družinice moja,
0051 Mi hajdemo na Kozar planinu,
0052 Na Kozari zelenoj livadi,
0053 Unde Turci bile koze pasu,
0054 Lako ćemo konje dobaviti.«
0055 Kad se družba vina ponapila,
0056 Poletiše na Kozar planinu,
0057 Na Kozari zelena livada,
0058 Na livadi devet pašalija,
0059 Među njima pašin delibaša,
0060 Svi pospali kano janjci mali.
0061 Kad to vidi Tomić Mihovile,
0062 Od bedrice ćordu povadio,
0063 Pa ih kolje kao janjce mlade,
0064 Sa njih svlače, na sebe oblače.
0065 Pohvataše konje od mejdana,
0066 Pa odoše Bišću na Krajinu.
0067 Kad su bili Bišću na poglede,
0068 Svi junaci konje razjašiše,
0069 A besidi Tomić Mihovile:
0070 »Pobratime, crni Arapine,
0071 Hajd proigraj vranca golemoga
0072 Priko Bišća, grada bijeloga
0073 Sve do kule Bišćanin Alije,
0074 Pa mu reci, crni Arapine,
0075 Nek mi viđa gospodsku večeru,
0076 Da ću u njeg na konaku biti.«
0077 Kad je Arap riči razumio,
0078 Pak proigra vranca golemoga
0079 Priko Bišća grada bijeloga,
0080 Sve do kule Bišćanin Alije,
0081 Prid kulom je Alu nalazio,
0082 Pa mu turski selam nazivao,
0083 Ale selam lipše prihvatio:
0084 »Zdravo bio, mladi pašalija!«
0085 A veli mu crni Arapine:
0086 »Pobratime, Bišćanin Alija,
0087 Posla’ me je paša delibaša,
0088 Da mu viđaš gospodsku večeru,
0089 U tebe će na konaku biti.«
0090 Besidi mu Bišćanin Alija:
0091 »I dosad je paša dolazio,
0092 Ali nije k meni na konaku.«
0093 Besidi mu crni Arapine:
0094 »Pobratime, Bišćanin Alija,
0095 Kada dojde baša delibaša,
0096 Nemoj reći, da ti nisam kaza’.«
0097 Vrati s’ Arap tragom unatrage,
0098 Kaže Mihi, što je i kako je.
0099 Kad se mrkla uhvatila noćca,
0100 Podigla se četri dobra druga
0101 Sve do kule Bišćanin Alije;
0102 Priko Bišća konje razigraše,
0103 Svu kaldrmu nogam’ izbijaše.
0104 Dućandžije vrata zatvoraše,
0105 Da im stine štete ne učine.
0106 Doletiše navrh Bišća bila
0107 Sve do kule Bišćanin Alije.
0108 Prid kulom su Alu nalazili,
0109 Turski su mu selam nazivali,
0110 Ale selam lipše prihvatio:
0111 »Da ste zdravo, mlade pašalije!«
0112 Konje vode u mermer-avlije,
0113 A njih vode u kulu bijelu:
0114 Za pune ih stole posjednuo.
0115 Sve večera malo i veliko,
0116 Ali ne će mladi pašalija.
0117 Besidi mu Bišćanin Alija:
0118 »Nu, večeraj, mladi pašalija!
0119 Ako ti je hrđava večera,
0120 Sutra će mi bolji ručak biti.«
0121 A veli mu od Gradašca Rade:
0122 »Ah, jadan ti, mladi pašalija,
0123 Ono nije paša delipaša,
0124 Neg je ono Tomić Mihovile,
0125 Kršan junak od Vranić-planine.«
0126 Pa sagleda jedan na drugoga,
0127 Pa Aliji ruke savezaše
0128 Od lakata do bilih nokata,
0129 Iz nokata crna krvca lije.
0130 Kumi, moli Bišćanin Alija:
0131 »Pobratime, Tomić Mihovile,
0132 Pušti mene u odaju donju,
0133 Da prividim Salu malenoga,
0134 Ne bi li me dite upamtilo
0135 I po čemu babu poznavalo!«
0136 Na to se je Miho smilovao,
0137 S njime šalje najboljega druga,
0138 Svoga druga crnog Arapina.
0139 Kad poviri k odaji na vrata,
0140 Sagleda ga mlada kadunica:
0141 »Što je, Ale, za Boga miloga?
0142 I dosad su paše dolazile ...«
0143 »Ono nije paša delipaša,
0144 Neg je ono Tomić Mihovile,
0145 Kršan junak od Vranić-planine.«
0146 Kaduna je riči razumila:
0147 Pa uzimlje Salu malenoga,
0148 Pa ga nosi Mihi na kolina,
0149 Pa je Mihi riči besidila:
0150 »Pobratime, Tomić Mihovile,
0151 Pošišaj mi Salu malenoga!«
0152 A besidi crni Arapine:
0153 »Pobratime, Tomić Mihovile,
0154 Kam’ ti noži, ostali ti pusti!
0155 Što ne kolješ Salu malenoga,
0156 A ne ljubiš mladu kadunicu,
0157 Sve na oči, nek Alija gleda!«
0158 Miho muči, ništa ne govori.
0159 Besidi mu od Gradašca Rade:
0160 »Pobratime, Tomić Mihovile,
0161 Nu se maši u džep od dolame
0162 Pošišaj joj Salu malenoga!«
0163 Kad je Miho riči razumio,
0164 Pa se maši u džep od dolame,
0165 Pošiša joj Salu malenoga,
0166 Pa prostire zelenu dolamu,
0167 Pa je posu pečam i prstenjem,
0168 Na nju meće Salu malenoga.
0169 A kad vidi mlada kadunica,
0170 Pa ga nosi u odaju donju,
0171 Pa po kuli pošetala biše,
0172 Pa nalazi četiri košulje,
0173 Četvrta je od suhoga zlata:
0174 Ona svoga darovala kuma
0175 I njegova sva tri dobra druga.
0176 Pa nalazi četiri ječerme,
0177 Pa je svoga darivala kuma
0178 I njegova sva tri dobra druga;
0179 Pa po kuli pokupila blago,
0180 Pa nalazi četri kabanice,
0181 Pa je svoga zagrćala kuma
0182 I njegova sva tri dobra druga;
0183 Pa po kuli opet pošetala,
0184 Pa donesla nebrojena blaga,
0185 Pa je kumu torbu nasipala
0186 I njegovim svima trima drugom.
0187 Sidili su do zorice bile,
0188 A kada je sunašce granulo,
0189 Iznova se ručak pripravio;
0190 Blagovalo malo i veliko,
0191 A i kume Tomić Mihovile.
0192 Ode Miho u Vranić-planinu,
0193 Osta Ale u bijelom dvoru.
