[Šetna Marko kroz gora zelena]
Šetna Marko kroz gora zelena,
a gora je bila uvenala,
uvenala baš u pola leta,
pa je pita od Prilepa Marko:
„Čuješ li me, ti goro zelena, 5
što si goro, rano uvenala,
uvenala u polovin leto?
Da l’ ti slunce koreni opeklo?
Da l’ te rane slane poparile?
Il’ ti vetar koren rasklatija? 10
Il’ ti zmije koren izgrizale?“
Zelena mu gora odgovara:
„Čuj, junače, delijo neznana,
ne mi slunce koreni opeklo,
ne me rane slane poparile, 15
niti vetar koren rasklatija,
niti zmije koren izgrizale.
Tuj prođoše tri tabora Turci,
proteraše tri sindžira roblje:
jedan sindžir mladi momčadije, 20
drugi sindžir sve mlade devojke,
treći sindžir sve mlade neveste.
Cvili, pišti puka sirotinja,
cvili, pišti do nebo se čuje,
pa zatoj sam rano uvenala, 25
uvenala u polovin leto.“
Al’ govori od Prilepa Marko:
„Gde su, goro, tri sindžira roblje?
Da l’ su blizu ili su daleko?“
Ona Marku tijo odgovara: 30
„Nesu blizu, niti su doleko,
otidoše po drumi carevi;
ti udari po gora zelena,
će gi sretneš tamo na ćupriju.
Prvi puta bogom da gi moliš, 35
drugi puta pare da gi brojiš,
treći puta konja da razigraš.
Prvi tabor sabljom da posečeš,
drugi tabor Šarac da pogazi,
treći tabor u reku da teraš, 40
te da spasiš roblje od Turčina."
Kad je Marko saslušao goru,
jurnu Šarca kroz gora zelena,
sretna Turci junak na ćupriju.
Prvo Marko bogom gi molija, 45
drugi puta pare gi brojija,
al’ ne čuju tri tabora Turci.
T’g je Marko Šarca razigraja,
prvi tabor sas sablju poseče,
drugi tabor Šarina pogazi, 50
treći tabor u reku natera.
Spasi Marko roblje od Turčina.
Otidoše svaki svoje kuće.
Još govori sirotinja puka:
„Bog da živi Kraljevića Marka, 55
ime mu se uvek spominjalo,
dok je slunce i dok je meseca!"
