[Шетна Марко кроз гора зелена]
Шетна Марко кроз гора зелена,
а гора је била увенала,
увенала баш у пола лета,
па је пита од Прилепа Марко:
„Чујеш ли ме, ти горо зелена, 5
што си горо, рано увенала,
увенала у половин лето?
Да л’ ти слунце корени опекло?
Да л’ те ране слане попариле?
Ил’ ти ветар корен расклатија? 10
Ил’ ти змије корен изгризале?“
Зелена му гора одговара:
„Чуј, јуначе, делијо незнана,
не ми слунце корени опекло,
не ме ране слане попариле, 15
нити ветар корен расклатија,
нити змије корен изгризале.
Туј прођоше три табора Турци,
протераше три синџира робље:
један синџир млади момчадије, 20
други синџир све младе девојке,
трећи синџир све младе невесте.
Цвили, пишти пука сиротиња,
цвили, пишти до небо се чује,
па затој сам рано увенала, 25
увенала у половин лето.“
Ал’ говори од Прилепа Марко:
„Где су, горо, три синџира робље?
Да л’ су близу или су далеко?“
Она Марку тијо одговара: 30
„Несу близу, нити су долеко,
отидоше по друми цареви;
ти удари по гора зелена,
ће ги сретнеш тамо на ћуприју.
Први пута богом да ги молиш, 35
други пута паре да ги бројиш,
трећи пута коња да разиграш.
Први табор сабљом да посечеш,
други табор Шарац да погази,
трећи табор у реку да тераш, 40
те да спасиш робље од Турчина."
Кад је Марко саслушао гору,
јурну Шарца кроз гора зелена,
сретна Турци јунак на ћуприју.
Прво Марко богом ги молија, 45
други пута паре ги бројија,
ал’ не чују три табора Турци.
Т’г је Марко Шарца разиграја,
први табор сас сабљу посече,
други табор Шарина погази, 50
трећи табор у реку натера.
Спаси Марко робље од Турчина.
Отидоше сваки своје куће.
Још говори сиротиња пука:
„Бог да живи Краљевића Марка, 55
име му се увек спомињало,
док је слунце и док је месеца!"
