Šetala se uzvijojla[1] Janja,
Uz Dogane, niz Dogane sama;
Gore-dolje, niz to ravno polje.
Izgubila sjajno ogledalo,
Našla ga je ljuba vojvodina. 5
Poručuje uzvijojla Janja:
"Boraj tebi, ljubo vojvodina!
Šalji meni sjajno ogledalo!
Ako mi ga ti poslati nećeš,
Ljubiću ti na oči vojvodu!" 10
Odgovara ljuba vojvodina:
"Boraj tebi, uzvijojla Janjo,
Ne ljubi mi na oči vojvodu,
Poslaću ti do tri ogledala!
Jedno novo, a drugo polovno, 15
Treće ono, što je tvoje bilo.
Na novo ćeš lice umivati,
Na polovno lice ogledati,
A na svome vezak počinjati!"
