Шетала се узвијојла[1] Јања,
Уз Догане, низ Догане сама;
Горе-доље, низ то равно поље.
Изгубила сјајно огледало,
Нашла га је љуба војводина. 5
Поручује узвијојла Јања:
"Борај теби, љубо војводина!
Шаљи мени сјајно огледало!
Ако ми га ти послати нећеш,
Љубићу ти на очи војводу!" 10
Одговара љуба војводина:
"Борај теби, узвијојла Јањо,
Не љуби ми на очи војводу,
Послаћу ти до три огледала!
Једно ново, а друго половно, 15
Треће оно, што је твоје било.
На ново ћеш лице умивати,
На половно лице огледати,
А на своме везак почињати!"
