Šesta rukovet, Hajduk Veljko (1892)

Knjigu piše Mula-paša

Knjigu piše Mula-paša,
haj, haj, haj, haj!
Mula-paša iz Vidina,
Pa gu šalje u Negotin,
U Negotin, Ajduk-Veljku.
„Ču li mene, Ajduk-Veljko,
haj, haj, haj, haj!
Da mi dadeš Negotina,
Negotina od Krajina!
Ako li mi ti ne dadeš,
Popritegni logorete,
Logorete, topovete -
Jer ti ide silna vojska,
Silna vojska, do tri paše.“
Odgovara Ajduk-Veljko:
haj, haj, haj, haj!
„I ja imam silnu vojsku,
Silnu vojsku: tri nahije.
Glavu dajem, Kraj'nu ne dajem!“
haj, haj, haj, haj!

Raslo mi je bagrem drvo

Raslo mi je badem drvo
Tanko, visoko,
Pod njim sedi Ajduk-Veljko
S lepom devojkom.

Ajduk-Veljko po ordiji šeće

Ajduk-Veljko po ordiji šeće,
Ej, pa doziva Čarapića Vasu.

Kad Beograd Srbi uzimaše

Kad Beograd Srbi uzimaše,
Ej, Emin-Kadu bastisaše.
Bastisa je tužnu, jadnu,
Ajduk-Veljko.

Bolan mi leži Kara-Mustafa

Bolan mi leži, more, Kara-Mustafa,
Bolan mi leži, more, hoće da umre,
Bre, đidi, deli, Kara-Mustafa.

„Koj' da ti paše, more, ta britka đorda?“
Bre, đidi, deli, Kara-Mustafa.
„Neka gu paše, more, taj Ajduk-Veljko,
Jerbo je bolji junak od mene!“

„Koj' da ti ljubi, more, ta verna ljuba?“
Bre, đidi, deli, Kara-Mustafa.
„Neka gu ljubi, more, taj Ajduk-Veljko,
Jerbo je bolji junak od mene!“

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stevan Stojanović Mokranjac, umro 1914, pre 110 godina.