Шеста руковет, Хајдук Вељко (1892)

Извор: Викизворник

Књигу пише Мула-паша


Књигу пише Мула-паша,
хај, хај, хај, хај!
Мула-паша из Видина,
Па гу шаље у Неготин,
У Неготин, Ајдук-Вељку.
„Чу ли мене, Ајдук-Вељко,
хај, хај, хај, хај!
Да ми дадеш Неготина,
Неготина од Крајина!
Ако ли ми ти не дадеш,
Попритегни логорете,
Логорете, топовете -
Јер ти иде силна војска,
Силна војска, до три паше.“
Одговара Ајдук-Вељко:
хај, хај, хај, хај!
„И ја имам силну војску,
Силну војску: три нахије.
Главу дајем, Крај'ну не дајем!“
хај, хај, хај, хај!

Расло ми је багрем дрво


Расло ми је бадем дрво
Танко, високо,
Под њим седи Ајдук-Вељко
С лепом девојком.

Ајдук-Вељко по ордији шеће


Ајдук-Вељко по ордији шеће,
Еј, па дозива Чарапића Васу.

Кад Београд Срби узимаше


Кад Београд Срби узимаше,
Еј, Емин-Каду бастисаше.
Бастиса је тужну, јадну,
Ајдук-Вељко.

Болан ми лежи Кара-Мустафа


Болан ми лежи, море, Кара-Мустафа,
Болан ми лежи, море, хоће да умре,
Бре, ђиди, дели, Кара-Мустафа.

„Кој' да ти паше, море, та бритка ђорда?“
Бре, ђиди, дели, Кара-Мустафа.
„Нека гу паше, море, тај Ајдук-Вељко,
Јербо је бољи јунак од мене!“

„Кој' да ти љуби, море, та верна љуба?“
Бре, ђиди, дели, Кара-Мустафа.
„Нека гу љуби, море, тај Ајдук-Вељко,
Јербо је бољи јунак од мене!“


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Стојановић Мокрањац, умро 1914, пре 110 година.