Šaran/2
| ◄ PRIZOR PRVI | PRIZOR DRUGI | PRIZOR TREĆI ► |
PRIZOR DRUGI
PANTA (ulazi s ašovom u ruci): Kažem ja, ne sadi ovde lukac, ovde je lane krompir bio, neće valjati, ajak, žena ne sluša! Pa, eto, šta je izniklo! Ta nije ni lukac već arpadžik. Neću ni semena izvaditi! Ta neću ti slušati žene da joj je zvezda Danica na čelu! Pravo je kazao stari Grk-Duza: u žene je duga kosa, al' u glavi — ni a! Ta ja sam čitao stare knjige, stare vilozove, pa nijedan ženi ne veruje. Što je god bilo pokora, sve je sa žena, al' pametno što, to niti sam za koju čuo niti video. Čovek ti je tek čovek! Ta samo kad pomislim: Ko je izumeo dimšić? Čovek! Ko piše knjige i kalendare? Čovek! Ko vodi vojsku? Ko pravi satove? Ko zida ćuprije, gradove? Ko lije topove? Sve čovek, pa čovek! A žena, žalosna joj majka! Hu, ta samo jednu da vidim koja je što izmudrila, il' izumela, ili se čemu dosetila, da čujem samo pametne reči od koje, da se čemu dovije, da što izmudri, ajak — okreni je ovamo, obrni je onamo, gde pala, tu i ostala. Eto, na primer, ja — kako mi je Bog razuma dao, kako sam silne kalendare proučio — kud bih ja mogao doterati da ne moram vazdan slušati ženino ačenje i dedačenje. Hoće nešto i ona da zna — a kad tamo, a ono mućak! Al' moj će Stanko u bogosloviju, pa taki u manastir. Tu nema kecelja i mašlija, tu može čovek šta uraditi, može se baš i proslaviti. (Kopa.) Ded' da ja ovo malo dokopam dok sam sȃm, jer posle, gle, bogami, evo je!
|