Šalio se, ne šalio

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Vozio Bačvanin Grka u Peštu. Jedan dan kupi Grk od čobana na putu mlado jagnje. Kad dođe uveče u krčmu na konak, Grk reče Bačvancu: "More kočijašu, zakolji to jagnje i oderi, a ja ću ga zgotoviti, pak ćemo zajedno jesti. "Bačvanin rado pristane u taj ortakluk. Kad Grk zgotovi jagnje, učini mu se malo za obojicu, zato reče Bačvancu: "More kočijašu, ovo je za nas dvojicu malo, nego ajde da spavamo, pa koji lepši san usni, onaj sam neka pojede sve. "Bačvanin pristane na to, pak legnu spavati. Pošto Grk zaspi, Bačvanin ustane, pak uzevši leba iz svoje torbe, metne gvozdenjak s kuvanim jagnjetom preda se, i pojede sve; pa onda ostavivši gvozdenjak prazan na svoje mesto, legne i on, te zaspi. Kad se Grk probudi, on poviče Bačvanina: "Ej, more, kočijašu! ustaj, kazuj šta si snio?" Probudivši se, Bačvanin mu odgovori: "Ti si, gospodaru, stariji, ti si gospodar; kazuj ti najpre. "Onda Grk počne: "Ja sam snio gde se otvorilo nebo, pa tamo sedi Bog na prestolu svome, to je tako lepo, da se ne može kazati; pa onda Bog spusti odozgo velike merdivene, pa zovne i mene da idem gore" - "Štani, gospodaru, dosta je, poviče Bačvanin, ja sam gledao kad si ti gore pošao, pak pomislim, da nećes više amo ni doći; pa onda uzmem, te pojedem sve meso." - "Šta more bre, poviče Grk poplašen, ja se šalim, more!" - "Bogme, gospodaru, odgovori Bačvanin, ti se šalio ili ne šalio, ja sam za istinu primio."

Pogledaj i[uredi]

Srpska narodna proza