Шалио се, не шалио

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Возио Бачванин Грка у Пешту. Један дан купи Грк од чобана на путу младо јагње. Кад дође увече у крчму на конак, Грк рече Бачванцу: "Море кочијашу, закољи то јагње и одери, а ја ћу га зготовити, пак ћемо заједно јести. "Бачванин радо пристане у тај ортаклук. Кад Грк зготови јагње, учини му се мало за обојицу, зато рече Бачванцу: "Море кочијашу, ово је за нас двојицу мало, него ајде да спавамо, па који лепши сан усни, онај сам нека поједе све. "Бачванин пристане на то, пак легну спавати. Пошто Грк заспи, Бачванин устане, пак узевши леба из своје торбе, метне гвоздењак с куваним јагњетом преда се, и поједе све; па онда оставивши гвоздењак празан на своје место, легне и он, те заспи. Кад се Грк пробуди, он повиче Бачванина: "Еј, море, кочијашу! устај, казуј шта си снио?" Пробудивши се, Бачванин му одговори: "Ти си, господару, старији, ти си господар; казуј ти најпре. "Онда Грк почне: "Ја сам снио где се отворило небо, па тамо седи Бог на престолу своме, то је тако лепо, да се не може казати; па онда Бог спусти одозго велике мердивене, па зовне и мене да идем горе" - "Штани, господару, доста је, повиче Бачванин, ја сам гледао кад си ти горе пошао, пак помислим, да нећес више амо ни доћи; па онда узмем, те поједем све месо." - "Шта море бре, повиче Грк поплашен, ја се шалим, море!" - "Богме, господару, одговори Бачванин, ти се шалио или не шалио, ја сам за истину примио."

Погледај и[уреди]

Српска народна проза