Šain paša i Fatima đevojka
Zaprosio Šain paša, Šain sa Bosne,
Mladu Fatu Muratbega od Biograda,
Za svog sina Andum Šara, Šain bega sin,
Knjigu piše Muratbeže iz Biograda,
Te je šalje Šain paši, Šain sa Bosne: 5
„Kupi svate, bržaj amo u Biogradu,
„U mene je mlada Fata odveć lijepa,
„Bolje joj je b'jelo lice nego hartija,
„Crnje su joj crne oči već u gavrana,
„A hitrije b'jele ruke već u terzije.“ 10
Knjiga dođe Šain paši, Šain sa Bosne.
Pa dozivlje Andum Šeho, Šain paše sin:
„Hajde sine Hasan agi, kapi komšije,
„Pa ti zovi mladu kadu, mlade enđije.“
Pa otide Andum Šeho, sazva enđije. 15
Kad su bili preko bašče, kroza cvijeće,
Onda veli Andum Šeho, Šain paše sin:
„O ti kado Hasan age, kapi komšije!
„Koliko se mi gledasmo, ne uzesmo se,
„Omo, kado, Biogradu, biće što Bog da.“ 20
Pokupiše divne svate, jošt neženjene,
I birane vrane konje, jošt nejahane.
Pa odoše Biogradu putem veselo.
Lijepo ih dočekao beg Biograda,
„Izvedi nam ljepu Fatu, mladu gospođu, 25
„Da vidimo, je l' istina, što ljudi vele.“
Izvedoše mladu Fatu, ljepu gospođu:
Bolje joj je b'jelo lice veće hartija,
Crnje su joj crne oči već u gavrana,
A hitrije b'jele ruke već u terzije. 30
Tu siđeše, večeraše, pa i pospaše,
Izvedoše mladu Fatu, mladu gospođu.
Povedoše međ' svatove iz Biograda,
Prepade se mlada Fata, divna gospođa:
Jednom se je prepanula od đuvegije, 35
Drugom se je prepanula od vrana konja,
A trećom se prepanula od žarka sunca.
Al' zavika Murat beže iz Biograda:
„Sjen đevojci načinite na vrana konja.“
Povedoše mladu Fatu, dilber đevojku. 40
Kad su bili svi svatovi malo naprijed,
Tad zavika mlada Fata sa vrana konja:
„Skinite me, o đeveri, sa vrana konja.
„Zabolje me rusa glava, hoću umrijet'.“
Skinuše je đeverovi sa vrana konja, 45
Tek što cura s konja siđe, on čas umrije,
Zakopaše mladu Fatu kraj druma puta,
Pa otole otidoše mladi svatovi,
I vjenčaše enđi bulu, kapi komšije,
Za onoga Andum Šeha, Šain paše sin. 50
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
