Шаин паша и Фатима ђевојка
Запросио Шаин паша, Шаин са Босне,
Младу Фату Муратбега од Биограда,
За свог сина Андум Шара, Шаин бега син,
Књигу пише Муратбеже из Биограда,
Те је шаље Шаин паши, Шаин са Босне: 5
„Купи свате, бржај амо у Биограду,
„У мене је млада Фата одвећ лијепа,
„Боље јој је б'јело лице него хартија,
„Црње су јој црне очи већ у гаврана,
„А хитрије б'јеле руке већ у терзије.“ 10
Књига дође Шаин паши, Шаин са Босне.
Па дозивље Андум Шехо, Шаин паше син:
„Хајде сине Хасан аги, капи комшије,
„Па ти зови младу каду, младе енђије.“
Па отиде Андум Шехо, сазва енђије. 15
Кад су били преко башче, кроза цвијеће,
Онда вели Андум Шехо, Шаин паше син:
„О ти кадо Хасан аге, капи комшије!
„Колико се ми гледасмо, не узесмо се,
„Омо, кадо, Биограду, биће што Бог да.“ 20
Покупише дивне свате, јошт нежењене,
И биране вране коње, јошт нејахане.
Па одоше Биограду путем весело.
Лијепо их дочекао бег Биограда,
„Изведи нам љепу Фату, младу госпођу, 25
„Да видимо, је л' истина, што људи веле.“
Изведоше младу Фату, љепу госпођу:
Боље јој је б'јело лице веће хартија,
Црње су јој црне очи већ у гаврана,
А хитрије б'јеле руке већ у терзије. 30
Ту сиђеше, вечераше, па и поспаше,
Изведоше младу Фату, младу госпођу.
Поведоше међ' сватове из Биограда,
Препаде се млада Фата, дивна госпођа:
Једном се је препанула од ђувегије, 35
Другом се је препанула од врана коња,
А трећом се препанула од жарка сунца.
Ал' завика Мурат беже из Биограда:
„Сјен ђевојци начините на врана коња.“
Поведоше младу Фату, дилбер ђевојку. 40
Кад су били сви сватови мало напријед,
Тад завика млада Фата са врана коња:
„Скините ме, о ђевери, са врана коња.
„Забоље ме руса глава, хоћу умријет'.“
Скинуше је ђеверови са врана коња, 45
Тек што цура с коња сиђе, он час умрије,
Закопаше младу Фату крај друма пута,
Па отoле отидоше млади сватови,
И вјенчаше енђи булу, капи комшије,
За онога Андум Шеха, Шаин паше син. 50
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
